НАСТАВНИК ПИСАЦ: ИВО ТОРБИЦА – МИЉАМА ДАЛЕКО

Поделите вест!

„ПЛОВИДБА МОРЕМ ЖИВОТА“

Након прве објављене књиге, средином 2021. године, на ред је дошла и ово друго књижевно дело, под називом „Миљама далеко“.  Издавач је, као и првог пута, била Градска библиотека Панчево, са којом имам успешну сарадњу, већ пуне две године.

Овом приликом, желео бих да се захвалим следећим сарадницима: Дејану Боснићу, Немањи Ротару, Немањи Вујићу, Драгани Стефановић, Луцији Тасић, као и колегиници Миланки Слијепчевић, чији рад краси предње корице књиге.

„Миљама далеко“ је збирка песама. Она је нешто другачија у односу на прву књигу, како по стилу и начину писања, тако и по питању тематике и жанра. У том смислу је доста богатија. Песме су лексички садржајније и скоро све су писане у рими. Концептуално је подељена у пет поглавља и у њој се налазе углавном лирске песме, док има и оних о животу, оптимизму, као и о завичају.

Ово дело је већ запажено код ширег круга читалаца, као и књижевне критике, а неке песме, које су се нашле у књизи, побеђивале су и освајале награде на појединим књижевним такмичењима.

ПОЉЕ ИРИСА

Пољем ходим, пуним бехара и царског ириса;

Оном истом стазом нада, снова и мудрости.

На њима се увек надишем опојних мириса,

Јер ме враћају у лепше време и дане младости.

У време већег оптимизма, далеко од старости,

Када душа није боловала, а очи нису биле плачне,

Где су године трајале, скоро до бескрајности,

Када људске душе нису биле пакосне и мрачне!

На тим пољима, без боли и људске окрутности,

Поред бехара и ириса, обострана љубав цвета.

Док је, упорно, милују осмеси и безбрижности,

Чиста и невина бића лете до краја овога света!

Враћаћу се мирисним пољима, све док живим;

Данима радости, миром и спокојем овенчаним.

Чак и у овим тренуцима желим да их проживим,

Макар у пустим сновима, мирним и сунчаним.

Scroll to Top