Пријава за имунизацију

Историјат школе

Владимировац je настао 1808. године колонизовањем 227 породица из два насеља ( Шама Маре и Клоподиа ) из источног дела Баната. 
Прва школа отворена је годину дана касније, тачније 1. маја 1809. године. Први учитељ био је Мариан Енча. Школа је била грађена од неотпорног материјала, имала је једну салу за наставу, две собе и кухињу за учитеља. Њена локација била је у близини амбуланте. Године 1813. школа има 50 ђака – дечака. Године 1836. поред ове зграде, изграђена је још једна школска зграда која је такође имала једну салу за наставу, две собе и кухињу за учитеља. Изградња ове зграде је била потребна јер се те године отвара и настава за девојчице. Настава је обухватала децу између 6 и 12 година, али нису баш сва деца долазила на наставу. У документу из 1870. стоји да број деце која похађају наставу је 276, а да у селу у том узрасту живи преko 400 деце. 

Као последица кризе која је захватила Хабзбуршку монархију, 1867. године потписује се Аустроугарска нагодба, којом се Хабзбуршка монархија претвара у дуалну монархију под именом Аустроугарска. Јужни делови Баната припадали су Војној граници под контролом самог Беча, али се 1872. она укида и прелази под контролом Мађарске (Угарске). Долази до промене школског система у Мађарској, уводе се нови наставни предмети као то су физика, природне науке, граматика, географија, историја, пољопривреда,… Школска година је почињала 1. септембра а завршавала се крајем јуна. На крају семестра су се полагали завршни испити којима су поред учитеља присуствовали и школски инспектор, представник општине, свештеник и родитељи деце.
Године 1879. уводи се обавезно учење мађарског језика, ученици полагајући испите на мађарском, обавезујући све учитеље на знање мађарског језика. То је трајало све до краја Аустроугарске 1918. 
У међувремену, 3. марта 1879. се отвара још један разред за дечаке, а 1886. још један за девојчице. Настава ова два разреда се одвијала у просторијама некадашњих војних власти, пошто у школи није било довољно просторија. 1888. се отвара још један разред за дечаке и тада се одлучује да се направи нова школа са више просторија, која би могла да прими све ученике. Одлучено је да се нова школа гради на месту где су пре тога били станови официра Војне границе. Темељ нове школе постављен је 17. јуна 1889. а њен завршетак је био 1890. Школа је имала 6 учионица и једну салу за наставнике. Године 1896. подигнуто је и лево крило школе за још 4 разреда. Исте године, у оквиру школе почиње са радом и забавиште.
         stara skola   

После Првог светског рата и распада Аустроугарске, западни део Баната, на чијој се територији налази и Владимировац улази у састав новоформиране државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена 1. децембра 1918. У том периоду у школи у Владимировцу долази до проблема због тога што већина учитеља напушта школу и одлази да ради у Румунији. На њихово место долазе неки учитељи којима румунски језик није матерњи, али са добрим или слабијим познавањем истог. 
Године 1922. услед колонизације Срба из Босне, Лике и Далмације, формира се ново насеље – Колонија (Нови Владимировац), и по први пут у школи се оснива одељење на српском језику, са учитељем Светозаром Вукановићем, а касније у тим разредима предају Добрила Данић и Меланија Жебељан. Деци са Колоније је било изузетно тешко школовање, јер су морала долазити два пута дневно на наставу, прелазећи дневно и по 12 км. Била су спремљена средства да се на Колонији изгради школа за њих 1940. али је због почетка рата то одложено. 
После потписивања споразума између Југославије и Румуније, 1935. долазе контрактуални учитељи у школама где се настава одвија и на румунском језику. 
У том периоду учили су се следећи предмети :
1. разред : веронаука, матерњи језик, рачунање, ручни рад, цртање, калиграфија, певање и гимнастика
2. разред : веронаука, српски језик, румунски језик, рачунање, ручни рад, цртање, калиграфија, певање и гимнастика
3. и 4. разред : веронаука, српски језик, румунски језик, историја, географија, рачунање, познавање природе, економија, ручни рад, цртање, калиграфија, певање и гимнастика
5. и 6. разред : веронаука, српски језик, румунски језик, историја, географија, рачунање, познавање природе, економија, хигијена, домаћинство, ручни рад, цртање, калиграфија, певање и гимнастика
          

Услед избијања Другог светског рата, немачке трупе су ушле у Владимировац 12. априла 1941. Настава на српском језику се није одвијала у мају и јуну, зато што им је било забрањено. Уништена је школска архива, електрична инсталација, школска библиотека, инвентар и наставни материјал. Директор је био Немац Шван, који је уједно био и учитељ у новоформираном одељењу на немачком језику. Од септембра 1941. настава се одвијала нормално. Једно време, део школе је служио као затвор за италијанске заробљенике. 

Школске 1952/53. године уводи се обавезно осмогодишње школовање. Подела се прави на два циклуса I-IV и V-VIII. 
У првом циклусу су следећи предмети : српски језик, матерњи језик, историја, географија, природне науке, аритметика и геометрија, цртање, калиграфија, ручни рад, певање и физичко васпитање.
У другом циклусу : српски језик, матерњи језик, страни језик, историја, географија, биологија, хигијена, физика, хемија, математика, цртање, музичко и физичко васпитање.
Школске 1953/54. године  у забавишту је било уписано 141 дете ( 121 на румунском, 20 на српском ). У школи, укупно уписано 438 деце ( 377 на румунском, 61 на српском ). Следеће 1954/55. године прва генерација похађа осми разред а укупан број деце у школи је 626 ( 429 на румунском, 97 на српском ). Те године организована је и прва вишедневна екскурзија за седми и осми разред до Јадранског мора ( Опатија, Ријека,… ). 
Шездесетих година долази до смањења броја румунске деце а уједно до повећања броја српске деце, тако да се стварају услови за изградњу подручне школе на Колонији и то се и дешава 1963. године. Ту се настава одвијала за ђаке I-IV, а отворено је и забавиште. Треба рећи да ту долазе и деца из суседног Девојачког бунара, узраст I-IV, док V-VIII иду у матичној школи.
Школске 1967/68. године укупно школу похађа 632 ученика, од којих 357 на српском језику у 14 одељења и 275 на румунском у 11 одељења.
tabla           
Године 1968. долази до рушења старог здања школе и до градње нове школе, која је била монтажног карактера. Настава се привремено одвијала на разним местима ( месна заједница, дом културе,… ) а 1969. у пролеће је настава кренула да се одвија у новој школи. 
Седамдесетих година полако почиње да опада број деце, тако да 1977/78. године школу похађа укупно 539 ђака, од тога 340 у српским одељењима и 199 у румунским. 1985/86. у школи је уписано укупно 492 ђака ( 234 на српском и 158 на румунском ). 2002/03. уписано је 445 ђака ( 340 на српском и 105 на румунском ).
Гогине 2018. долази до тоталне реконструкције здања из 1968. која иако је неколико пута била поправљана, била је већ поприлично дотрајала. За време реконструкције, настава се одвијала у суседном Алибунару, деца одлазећи и враћајући се организовано аутобусима. У ово најновије здање настава је почела да се одвија 1. септембра 2019. године.
            

 
 
Подаци коришћени из књиге Мирче Марана ” Школа у Владимировцу ” из 2003. године.